Црква Св. Саве, Торонто
ПочетнаИсторијатСвештенициСестреХорФолклорЛинкови

Добро Дошли


English

 

РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО - БОЖИЋ

РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО - БОЖИЋ, рођење Господа нашега Исуса Христа у Витлејему (Мт 1,18-25). Највећи хришћански празник после Васкрса. Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се "Мала Пасха", а Св. Јован Златоусти назива га "часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника". У првим вековима Хришћанства, Божић се празновао 6. јануара, заједно с празником Христовог крштења, под заједничким називом Богојављење, (лат. Theofania), или тачније, јављање (лат. Epifania). Према Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Остатак те праксе видимо у сличности служби на та два празника (царски часови и велико повечерје). Празновање Божића под окриљем Богојављења има јасних трагова и у беседништву - Св. Јован Златоусти је држао проповеди на Теофанију у које је укључивао оба мотива: и рођење и крштење Господа Исуса Христа. Као што Сунце надјачава и побеђује таму, тако и Рођење Христово, тј. рођендан Сина Божјег надјачава људску таму, грех и патњу. У тропару на Божић певамо: "Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост богопознања."
На месту рођења Христовог у Витлејему, царица Јелена подиже у IV веку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана Христовог рођења.
Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.


БАДЊИ ДАН, навечерје Рођења Христовог – Божића. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава – отуд му и назив у српском језику: Бадњи, настало од б'дити. Ујутру рано се сече бадњак, а у цркви се служе "царски часови", насред храма, уз отворене царске двери и читање Светих Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Св. Василија Великог, а на сам празник – Св. Јована Златоустог. На Бадњи дан се строго пости и по старом обичају, једе жито и мед, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.


ЧЕСНИЦА је врста погаче која се меси у јутарњим сатима на сам дан Божића. Добила је име по старој речи "чест" (част), што значи "део" ("на равне части" – "на једнаке делове"), јер Божићни ритуал подразумева ломљење чеснице на делове и то искључиво рукама. У ломљењу учествују сви укућани.
Рецепт за припремање:
- 1/2 литре млека
- 1 пакетић квасца
- 2 јајета
- со
- брашно према потреби (око 1 кг)
- новчић, златни или сребрни
Растопите квасац у мало млаког млека. Једно јаје умутите и додајте квасцу. Посолите и мешајте уз постепено додавање брашна и доливање преосталог млаког млека да добијете глатко тесто. Кад се тесто довољно згусне, почните да га месите. Добро измешано тесто оставите покривено чистим платном да нарасте. Чим приметите да је почело да нараста, изручите га на даску за мешење и благо премесите. Тесто за чесницу не треба да нарасте потпуно, већ само делимично као тесто погаче. Чесница се и обликује као погача. Том приликом се у њењу унутрашњост ставља новчић. Спустите чесницу у подмазан плех. Њену горњу површину ишарајте по жељи, премажите шаре и целу површину размућеним јајетом. Пеците у загрејаној пећници док чесница не добије тамнорумену боју.


БОЖИЋНА ДВАНАЕСТОДНЕВНИЦА, време од Божића (25. децембар/7. јануар) до навечерја Богојављења-Крстовдана (5/18. јануар). У току овог периода разрешен је пост средом и петком.